Roštilj

Uvek sam voleo da spavam malo duže. Da spavam i sanjam. I kada bih se probudio, nastavljao bih da se meškoljim po krevetu kao u magnovenju. Kada sam bio budan i na nogama maštao sam. Naročito kada bi bilo jako sunce a sve procvetalo. To mi je davalo inspiraciju. I alergije, ali o tome drugom …

Жалосних радост

  Прошло је четири месеца откако Митре нема и колико је Иван у потрази за њом на истоку Украјине. Последње место за које је чуо да су одвели неку девојку која је одговарала њеном опису било је Новоајдар. То је чуо у Шестји, надомак Луганска. Боље је рећи да је то извукао батинама од једног …

Сунце се поново рађа

Пробудио ме је врисак из суседне собе. Био је то врисак одраслог човека, старца, и, звучао је чудно. Искочио сам из кревета и ушао у собу мог деде Милутина. Био је до пола усправљен, задихан и ознојеног чела. Поглед му је пробијао под пред старим креветом. Пришао сам му као родитељ детету и помогао да …

Богови међу нама

  - Тата, да ли бисмо могли да попричамо? - упаде питањем у дневну собу двадесеттрогодишња Јована. Отац је само погледа подигнувши обрву и спустивши дневну штампу. - Хајде, реци? - - Хммм, како да почнем? - изговори више за себе док јој је поглед лутао по зидовима. Отац је и даље ћутао чекајући право …

Исповести

Сећам се разговора са једним учеником од пре пар година. Био је матурант и испричао ми је причу о свом брату. Тог дана нисам био добре воље и расположен да слушам, али сам се сетио речи своје професорке да увек нађем време за ђаке. Причала је како је једном спасила живот девојци која је била …

Златне ципелице (други део)

Подмосковске вечери Касно је ушла у свој стан на Кутузовском проспекту који је водио до самог језгра града преко реке Москве. Само је спустила торбу и наслонила се на врата не испуштајући ципелице из руку. Стопала су јој била црна и мокра, коса такође. Те вечери је само желела да је загрли Деса, ушушка у …

Златне ципелице

„Мама! Мама! Види како су лепе.“, показивала је ка излогу и златним ципелицама у њему мала Анђелија. Мајка је нехајно погледала и рекла како нису за њу. Свакога дана би пролазиле поред исте радње са обућом када би је након посла узимала мајка Деса из вртића, и сваког дана би Анђелија застала на трен гледајући …

Благодатна

Отворивши врата малене куће на периферији Зајечара, Милена доби плаву коверту, готово угурану у руке уз изјаву младог војника:“Уручено је!“. Са зебњом је посматрала писмо и дрхтавом руком однела и положила на сто пред свог супруга Ратка. Његово, иначе, весело лице и потреба да непрестано прича и збија шале поприми озбиљан израз у тренутку отварања …

Тешке боје

За Милицу, тада шеснаестогодишњу девојку живот је био један велики тест. Тек тако, једног летњег поподнева њен заразни смех, који би и најневољнијег човека насмејао, је утихнуо. Тог поподнева је умрла Нада, Миличина мајка. Тек тако, легла је након ручка да одмори и није се више пробудила. Лекари су рекли да је била срчана кап. …

Титан нашег времена

  Најуспешнија српска ултрамаратонка, Марина Николић, је у октобру прошле године изјавила:“Рекли су ми да на ТОР-у успони трају дуго, али, људи, тамо заборавиш како се зовеш. Кренеш, три годишња доба се смене, и, још увек не стигнеш“. Након овогодишње успешније трке 4К Valle D'Aosta у Италији од 350 километара и 26 000 метара кумулативног …