Богови међу нама

  - Тата, да ли бисмо могли да попричамо? - упаде питањем у дневну собу двадесеттрогодишња Јована. Отац је само погледа подигнувши обрву и спустивши дневну штампу. - Хајде, реци? - - Хммм, како да почнем? - изговори више за себе док јој је поглед лутао по зидовима. Отац је и даље ћутао чекајући право … Continue reading Богови међу нама

Advertisements

Исповести

Сећам се разговора са једним учеником од пре пар година. Био је матурант и испричао ми је причу о свом брату. Тог дана нисам био добре воље и расположен да слушам, али сам се сетио речи своје професорке да увек нађем време за ђаке. Причала је како је једном спасила живот девојци која је била … Continue reading Исповести

Златне ципелице (други део)

Подмосковске вечери Касно је ушла у свој стан на Кутузовском проспекту који је водио до самог језгра града преко реке Москве. Само је спустила торбу и наслонила се на врата не испуштајући ципелице из руку. Стопала су јој била црна и мокра, коса такође. Те вечери је само желела да је загрли Деса, ушушка у … Continue reading Златне ципелице (други део)

Златне ципелице

„Мама! Мама! Види како су лепе.“, показивала је ка излогу и златним ципелицама у њему мала Анђелија. Мајка је нехајно погледала и рекла како нису за њу. Свакога дана би пролазиле поред исте радње са обућом када би је након посла узимала мајка Деса из вртића, и сваког дана би Анђелија застала на трен гледајући … Continue reading Златне ципелице

Благодатна

Отворивши врата малене куће на периферији Зајечара, Милена доби плаву коверту, готово угурану у руке уз изјаву младог војника:“Уручено је!“. Са зебњом је посматрала писмо и дрхтавом руком однела и положила на сто пред свог супруга Ратка. Његово, иначе, весело лице и потреба да непрестано прича и збија шале поприми озбиљан израз у тренутку отварања … Continue reading Благодатна

Тешке боје

За Милицу, тада шеснаестогодишњу девојку живот је био један велики тест. Тек тако, једног летњег поподнева њен заразни смех, који би и најневољнијег човека насмејао, је утихнуо. Тог поподнева је умрла Нада, Миличина мајка. Тек тако, легла је након ручка да одмори и није се више пробудила. Лекари су рекли да је била срчана кап. … Continue reading Тешке боје

Титан нашег времена

  Најуспешнија српска ултрамаратонка, Марина Николић, је у октобру прошле године изјавила:“Рекли су ми да на ТОР-у успони трају дуго, али, људи, тамо заборавиш како се зовеш. Кренеш, три годишња доба се смене, и, још увек не стигнеш“. Након овогодишње успешније трке 4К Valle D'Aosta у Италији од 350 километара и 26 000 метара кумулативног … Continue reading Титан нашег времена

Величанственост

Четврти део Дневника једног "ермиганта"   Ништа ми није пружило толико одушевљење и лепоту као архитектура у неколико градова које сам обишао у Швајцарској. Али, чак и величанственост Цириха је некако стала у сенку реченице мог пријатеља Даниела из Гаиса - „Београд је Београд“. Па, ви сами расудите о чему је све овде реч, нарочито … Continue reading Величанственост

Црнци и Тамилци

(Трећи део дневника...једног "ермиганта")   Овако је моја другарица из средње школе, Емина, која годинама са породицом живи у Цириху са породицом представила космополитску културу и живот у Швајцарској. Нећу да залазим у то у ком је контексту, али, текст свакако није расистички, већ истиче све лепоте баш оног космополитског дела. Па, да почнемо... Оно … Continue reading Црнци и Тамилци

Дневник једног “ермиганта” (други део)

Свети Гален   Чини се некако да човек заборави сву муку када се сретне са људима које воли, које није дуго видео. Ту магију има и добар сан и туш изјутра. Додуше, ја сам лоше спавао, али сам свеједно био спокојан, чинило ми се да сам одморан, па након доручка, једва дочеках да прошетам са … Continue reading Дневник једног “ермиганта” (други део)