Они моји

Прича о Духовима. Затворен је круг. Све је испуњено. (наставак на крају) Клинци су ме увек нервирали. Никада ми није било ништа ту слатко и интересантно. Добар део свог живота сам био хејтер свих „слаткоћа“ на које су се сви остали примали. Рад у школи може да те мало промени, мало „смекшаш“, неки то зову … Continue reading Они моји

Ја сам 3588

Мој број је три-пет-осам-осам. Имам четрнаест година. Последње три проводим у кревету или у колицима. Ово је мој крик, моја прича о борби и херојима. Често се плашим да ово нико неће прочитати. Само ми је до тога стало, заправо, до тога и да видим свог оца како се смеје чешће, да није само једном … Continue reading Ја сам 3588

Ој Мораво

Све на свету прође осим месних заједница, глупости и Бога. Врло је могуће да Бог често чува глупаке да поучи оне мудре, чува институцију заједница по селима да се и сам забави својим људима. Ову причу ми је испричао један млади човек, те неке, давне 2015. године. Прошле године је све пропало, и ђацима лето … Continue reading Ој Мораво

Блажени Антонио (Моја Апуља)

„Блажен муж не иде на сабор нечастивих, И на путевима грешничким не стаје.“ (Пс.1,1) Прошле су четири године од како је деда Антонио умро. Његов гроб је најчешће обилазио наш млади свештеник Теодоро, уз, нона Росу, разуме се. Једног јунског дана је отац Теодоро дошао у наш дом. Сео је ћутке и положио белу коверту … Continue reading Блажени Антонио (Моја Апуља)