Величанственост

Четврти део Дневника једног "ермиганта"   Ништа ми није пружило толико одушевљење и лепоту као архитектура у неколико градова које сам обишао у Швајцарској. Али, чак и величанственост Цириха је некако стала у сенку реченице мог пријатеља Даниела из Гаиса - „Београд је Београд“. Па, ви сами расудите о чему је све овде реч, нарочито … Continue reading Величанственост

Црнци и Тамилци

(Трећи део дневника...једног "ермиганта")   Овако је моја другарица из средње школе, Емина, која годинама са породицом живи у Цириху са породицом представила космополитску културу и живот у Швајцарској. Нећу да залазим у то у ком је контексту, али, текст свакако није расистички, већ истиче све лепоте баш оног космополитског дела. Па, да почнемо... Оно … Continue reading Црнци и Тамилци

Дневник једног “ермиганта” (други део)

Свети Гален   Чини се некако да човек заборави сву муку када се сретне са људима које воли, које није дуго видео. Ту магију има и добар сан и туш изјутра. Додуше, ја сам лоше спавао, али сам свеједно био спокојан, чинило ми се да сам одморан, па након доручка, једва дочеках да прошетам са … Continue reading Дневник једног “ермиганта” (други део)

Дневник једног “ермиганта”

Путовање у очекивано непознато   „Радо иде Србин у војнике“ гласи песма Рибље Чорбе, али и једна од крилатица „веселих седамдесетих“ у старој Југи. Данас је најбоља крилатица „Радо иде Србин у иностранство“, и не само Срби, већ и Црногорци, Босанци, па, сви народи оне старе Југе. Чак је и за мене постала неописива радост … Continue reading Дневник једног “ермиганта”

25. Сат

Догоревало је кандило између икона Светог Јована и заштитника деце – Светог Сисоја. За трпезаријским столом испред, у полутами, седела је жена неуредне косе и већ избораног лица. Њен безличан поглед није одавао да је била у четрдесетим годинама. Као да је имала много више. Дим се ширио уместо тамјана – палила је цигарету за … Continue reading 25. Сат

Повратак у Београд

Прошло је вече, родио се нови дан и починуо, а ја сам размишљао о својој, сада већ, бившој супрузи, о миру који ми је Дамаск открио. Био сам благодаран Богу и свом директору који ме је послао у ову земљу и град послом, а ја открио део себе. Провео сам вече и дан на истом … Continue reading Повратак у Београд

Мали од палубе

Сједао сам на риви са пријатељима. Сатима смо препричавали доживљаје из дјетињства. Онај клињо у мени је имао своју тајну причу, као и сваки други клинац. Ово је све у повјерењу... Када би ме моји дома ћерали на неку терапију (а, они мисле да ми је потребна), сва је вјероватноћа да бих је отпочео ријечима:“Зовем … Continue reading Мали од палубе

Стари

- Хајде, устај! – викао је Раша из дневне собе. После неколико минута, Богдан се затетурао у просторију трљајући очи. Било је мало после поднева. - О, хоћеш ли устати више, само спаваш? Кано да болујеш од какве спавајуће болести, Боже ме сачувај! Раша је наставио да досађује још увек поспаном сину. - А, ти, … Continue reading Стари

Дан када је плакао краљ

(четврти део) ЛУДИ КРАЉ Након недељу дана краљ Аргар објави да је протерао Тивеја из Агилеје, а да је сва његова имовина додељена заповеднику Савасу. То није било по вољи осталим министрима који су очекивали поделу за себе. Убрзо дође и рођендан двојици краљева. Опет су се њихале заставе и барјаци у Агилану, а Диматанова … Continue reading Дан када је плакао краљ

Дан када је плакао краљ

(трећи део приче) Код Диматана Стари краљевски летописац је и даље седео у својој учмалој кули, окружен књигама и свећама под којима је читао. Још два дана није напустио своју кулу од догађаја са краљем, просто, он и раније није имао осећај да је заточен. Принц Зенарис покуца на врата, али не доби никакав одговор. … Continue reading Дан када је плакао краљ