Титан нашег времена

 

Најуспешнија српска ултрамаратонка, Марина Николић, је у октобру прошле године изјавила:“Рекли су ми да на ТОР-у успони трају дуго, али, људи, тамо заборавиш како се зовеш. Кренеш, три годишња доба се смене, и, још увек не стигнеш“. Након овогодишње успешније трке 4К Valle D’Aosta у Италији од 350 километара и 26 000 метара кумулативног успона, девојка нежног надимка (Цветић), и челичне воље, говори нам о трци, проблемима који прате целу причу око трчања, успесима и плановима.

Марина, молим те, реци нам најпре нешто о себи, колико дуго се бавиш трчањем, и чиме се бавиш?

Трчањем се бавим две ипо године. Почела сам, рекреативно, најпре као загревање пре свог тренинга у теретани, а онда, како сам померала своје границе, и, успевала да истрчим уместо тридесет минута, четрдесет, педесет, па и до два сата на траци, решила сам да трчање пребацим напоље, у природу, и, да се можда спремим за први полумаратон. Након тог првог полумаратона, па другог, и трећег, решила сам да истрчим и први маратон, а морам да нагласим да је пријава за прву ултру била и пре првог маратона. Иначе се бавим тренерским послом, радим од недавно у једној теретани у Београду као спининг инструктор, и, поред тога, већ шест година као менаџер у једној дечјој играоници.

Зашто баш ултрамаратони?

Зашто баш ултрамаратони ме многи питају, али, не умем да одговорим на то питање. Једноставно, од првог тренутка када сам чула за ултрамаратон – мислим да је чак Јовица Спајић трчао неку своју ултру – упитала сам ‘шта је то’, и, на саму помисао да бих ја могла да трчим више од десет-петнаест сати, пожелела сам да се опробам у томе.

14467017_10208771502117421_584573985_o

Многи сматрају ултрамаратоне највећим психо-физичким изазовом који је познат човеку. Где налазиш снагу и мотив да завршаваш овакве изазове?

Па, снага се роди и пре одласка на трку. Чим сам се пријавила за трку, знала сам да ћу трку и завршити. Нисам по природи човек који одустаје лако, таква сам у животу, па, у складу са тим сам таква и на тркама. Много пута, од почетка трке, наравно, пожелим да одустанем, и, покушавам да се борим са самом собом, али, ето, некако изгурам.

Које досадашње трке  до 4К би издвојила?

Оно што бих издвојила као највећи успех, поред трке 4К, у Италији су, свакако: 100 миља Истре у Хрватској (2015 и 2016), Ултрабалатон(220км), асфалтна трка, и, морам да нагласим да сам прва жена из Србије која је успела да заврши ту трку прошле године, а ове поновила тај успех, и то, међу седам тркача коју су ове године учествовали, и то као једини финишер, затим, прошлогодишње учешће на трци Tor Des Geants, у Италији(333км), која је одлуком организатора прекинута због лошег времена, и, ево, као што смо већ навели, трка 4К где сам завршила као петопласирана, и одлуком организатора због своје неке ненамерне грешке, добила сам четири сата пенала, и, тиме завршила као седма на листи.

Како су текле припреме за овогодишњи изазов у Италији?

Већ сам причала о томе како сам прошле године за трку у Алпима тренинге одрађивала на Авали. С обзиром да ми је Авала недалеко од куће, онда бих се упутила ујутру од куће ка Авали, направила пар кругова, и вратила се кући. То је било неких двадесетак, тридесетак километара, можда сваки други дан. Међутим, схватила сам да сам после таквих тренинга била јако уморна, чак и повређена, јер, опет, свакодневни тренинзи трчања, у тој мери, са таквим километражама, не могу да доведу човека до боље физичке кондиције. Сматрам да мора постојати неки другачији тренинг и да се са другачијим тренингом спремам за трку да би се тело одморило. Зато сам ове године, с обзиром да радим као спининг инструктор, решила да се спремам само на спинингу, и, да убацим понекад неки тренинг снаге, у смислу да ојачам стомак и ноге додатно, јер, то су делови тела који највише трпе током трке, и, испоставило се да сам била много спремнија и одморнија на трци, да сам имала много мање болова ове године у односу на прошлу, и, ево, на крају завршила са много бољим пласманом него прошле године.

Колико је сама трка била захтевна?

Самим тиме што је трка дуга 350 километара, и има 26500 метара успона, јако је захтевна, уз то, пели смо се на висине преко 3000м, чак на 3300м надморске висине, и, трку сам завршила за сто двадесет шест сати. Најнапорније ми је било неспавање, јер нисам успела да се одморим када сам хтела и када сам осетила највећи умор због проблема са циркулацијом. Имала сам проблема са халуцинацијама. О томе не волим баш да причам зато што се људи уплаше, па имам утисак као да ће побећи од идеје да икада истрче ултрамаратон, али, ето, просто је то, бар у мом случају био део ултрамаратона. С обзиром на то да не спавате пар ноћи, мислим да су халуцинације неизбежне. Причала сам са мојим искуснијим колегама тркачима, и, многи од њих никада нису имали проблем са тим, али, они који желе да се упусте у тако нешто, морају бити свесни свих проблема који могу да их дочекају.

14339205_10208492290437606_1305916245_o

Кроз циљ си прошла као пета, а проглашена седмом такмичарком. Како је ситуација са ранцем утицала на тебе?

Да, сви већ знате да сам бацила ранац пет километара пред циљ, потпуно несвесно и ненамерно. Очекивала сам да ћу бити дисквалификована оног тренутка када сам постала свесна да то нисам смела да урадим, и, већ пре уласка у циљ сам се помирила са тим. Међутим, одлуком организатора, добила сам само додатна четири сата на своје време. Трку завршила за сто двадесет шест сати, и са та њихова додатна четири сата, води се да сам трку завршила за нешто више од сто тридесет, и, самим тим сам седма у резултатима, а не пета. Пар дана после трке била сам опуштена што се тога тиче, није утицало на мене, међутим, након бројних питања зашто сам бацила ранац, већ је почела да ме гризе савест, и, научила сам да то више никад не смем да урадим. Можда би ми било и лакше да су ме дисквалификовали, јер то онда не би утицало на резултат, већ би се званично време негде приказало, а овако, осећам да ми је некако успех мањи значај у односу на оно што сам остварила у ствари.

Такође, ти ниси била једини представник Србије, зар не?

Да, са мном су путовали моји добри другари Владимир Панић из Ваљева и Дамир Бубић из Суботице. Нажалост, обојица су морали да одустану од трке. Влада Панић је одустао на стодвадесетом километру, након ноћи у којој је падала киша. Имали смо проблема, нисмо имали суве ствари, тако да је Влада, вероватно, плашећи се да ће направити већи проблем ако настави трку, одлучио да се врати на окрепну станицу из које смо кренули. Бубић је имао проблема са дисањем на успону, и, мислећи да ће се проблем наставити до краја трке, одлучио је да ту прекине трку. Мени је јако жао, јер сваки проблем који се догоди на ултрамаратону има крај, као што и када нам је добро има крај. А, просто, морамо неким искуством научити да је то добро.

14513674_10208771501597408_1641462688_o

С обзиром да је твоја трка трајала сто двадесет шест сати, шта је најлепше или најзанимљивије што ти се десило на њој?

Најлепше што ми се догодило јесу тренуци које сам провела на стази са мојим пријатељем из Порутгалије, кога сам упознала прошле године, на истој тој трци на Алпима. Имали смо моменте када смо се смејали, учио ме је да бројим на португалском, ја њега на српском, то сам чак и снимила. У неком моменту када сам срела Владу на трци, такође сам се обрадовала што видим неког свог, из своје земље, неко ко прича мој језик, и, наравно, оно што је на таквим тркама најлепше, су предели где сам пролазила. Алпи су предивне планине, и, у Србији немамо прилике да се сусретнемо са тако нечим.

Историја је често неправедно била наклоњенија мушкарцима, па и у спорту. Колико су данас жене конкурентне, гледајући кроз управо завршену трку у Алпима?

Могу рећи да у последње време имам тај такмичарски дух у себи; раније нисам имала. Када сам почела да се бавим трчањем, било ми је битно да завршим трку, био то полумаратон, маратон, па и ултрамаратон, али, у последње време ми се пробудила жеља да се такмичим на тркама. На трку на Алпима сам отишла само са жељом да је завршим, нисам имала идеју да бих могла да будем у првих десет жена на трци или првих деведесет финишера на трци, јер сам се нашла у првих сто мушкараца и жена који су уопште учествовали на трци. Десило се нешто непредвиђено на трци; сазнала сам да се налазим у првих десет жена. Тада се у мени пробудила жеља да можда покушам да будем у првих пет. То сам на крају и успела, без обзира што су ме прогласили седмом, и, мислим да ћу одсада, а то сам изјавила и након трке, покушати увек да се такмичим, јер то је оно што нас тера да напредујемо.

14536510_10208771500997393_1626559541_o

Да се осврнемо на домаћу ултра-сцену: ултрамаратонско трчање није комерцијално попут кошарке, фудбала или тениса, али се чини  да је све више ултраатлета. Где и како видиш српски ултрамаратон?

Искрена да будем, не мислим да ће се ситуација променити наредних пар година. Јесте се променила ситуацију у односу на пре две године када сам ја почињала да трчим, све је више ултрамаратонаца, људи су упућенији у то шта је ултрамаратон, али што се тиче те неке комерцијалне стране, мислим да ћемо још дуго остати иза познатијих спортова као што су фудбал, тенис, или чак други. Мислим да су чак и неки спортови за које готово да нисмо чули испред ултрамаратона.

Рекли смо да ултрамаратони нису баш комерцијални. Са друге стране, чини се да је бављење овим спортом веома захтевно и у финансијском смислу.

Јесте. Када сам почињала да трчим, наилазила сам на сличице на друштвеним мрежама, у смислу да је трчање јефтин спорт, а онда испод тога сличица са гомилом спортске опреме, сатом који можда кошта пет стотина евра, три пара патика, ранац, и тако даље. Осим те спортске опреме, која је прескупа, иако људи мисле да је најлакше само изаћи напоље и трчати, и само учешће на тркама је јако скупо. Цифре се крећу од десет евра на неким домаћим тркама, полумаратонима, а што се тиче ултрамаратона од сто евра, па до неколико стотина, чак и пар хиљада евра, што је за нас, за сада бар, недостижно.

Да ли мислиш да би покретање једног или више ултрамаратонских клубова решило неке од проблема са којима се се ултрамаратонци суочавају, наравно, уколико иза таквог пројекта стоји држава?

Ултрамаратонски клуб постоји у Суботици, који, морам рећи, није подржан од државе ни од атлетског савеза. Припада атлетском савезу Србије, међутим, савез је, просто, глув и нем за све потребе ултрамаратонаца, чак и сада за европско првенство које ће се одржати у Француској. Атлетски савез просто не реагује, нити је икада реаговао за било које светско такмичење када је у питању ултрамаратон. Ја се ту нећу набројати као ултрамаратонац зато што учествујем на тркама које су за мене, како би они рекли, ‘авантура’, али, постоје ултрамаратонци у Србији који се баш такмичарски баве тим спортом; учествују на тркама двадесет четири сата, на сто и на педесет километара, јако су добри, могу постићи неки резултат на европском и светском нивоу, али, држава не стоји иза њих, а ултрамаратонски савез просто нема новца да то покрије.

Какви су твоји планови за наредну годину?

Моји планови за наредну годину су: учешће на домаћим тркама у организацији Skyrunning Србије, затим, учешће на трци у Калифорнији, најстарија трка на сто миља ( Western States Endurance Run), волела бих да имам среће када буде извлачење у новембру, затим, учешће на трци Спартатлон у Грчкој, која није планинска. То је трка од 246 километара уз временски лимит од 36 сати, и, убраја се у десет најтежих ултрамаратона на свету, наравно, 4К, опет, наравно, и, светски ултрамаратонски шампионат УТМБ (Ultra-trail du Mont Blanc). И, то је за сада то. Не бих ширила свој избор трка, јер мислим да сам до сада претеривала, и јурила са трке на трку, а сви су преко сто километара, можда и две стотине. Мислим да ћу много боље резултате постићи ако се будем одлучила само за пар трка у току године.

0-02-05-37e861c6d80d03de5f54331064c332f4edf49eaaa15c6fd4c6722157f32d096a_full-0

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s