Прошло је четири месеца откако Митре нема и колико је Иван у потрази за њом на истоку Украјине. Последње место за које је чуо да су одвели неку девојку која је одговарала њеном опису било је Новоајдар. То је чуо у Шестји, надомак Луганска. Боље је рећи да је то извукао батинама од једног … Continue reading Жалосних радост
#blog
Исповести
Сећам се разговора са једним учеником од пре пар година. Био је матурант и испричао ми је причу о свом брату. Тог дана нисам био добре воље и расположен да слушам, али сам се сетио речи своје професорке да увек нађем време за ђаке. Причала је како је једном спасила живот девојци која је била … Continue reading Исповести
Златне ципелице
„Мама! Мама! Види како су лепе.“, показивала је ка излогу и златним ципелицама у њему мала Анђелија. Мајка је нехајно погледала и рекла како нису за њу. Свакога дана би пролазиле поред исте радње са обућом када би је након посла узимала мајка Деса из вртића, и сваког дана би Анђелија застала на трен гледајући … Continue reading Златне ципелице
Тешке боје
За Милицу, тада шеснаестогодишњу девојку живот је био један велики тест. Тек тако, једног летњег поподнева њен заразни смех, који би и најневољнијег човека насмејао, је утихнуо. Тог поподнева је умрла Нада, Миличина мајка. Тек тако, легла је након ручка да одмори и није се више пробудила. Лекари су рекли да је била срчана кап. … Continue reading Тешке боје
Титан нашег времена
Најуспешнија српска ултрамаратонка, Марина Николић, је у октобру прошле године изјавила:“Рекли су ми да на ТОР-у успони трају дуго, али, људи, тамо заборавиш како се зовеш. Кренеш, три годишња доба се смене, и, још увек не стигнеш“. Након овогодишње успешније трке 4К Valle D'Aosta у Италији од 350 километара и 26 000 метара кумулативног … Continue reading Титан нашег времена
Црнци и Тамилци
(Трећи део дневника...једног "ермиганта") Овако је моја другарица из средње школе, Емина, која годинама са породицом живи у Цириху са породицом представила космополитску културу и живот у Швајцарској. Нећу да залазим у то у ком је контексту, али, текст свакако није расистички, већ истиче све лепоте баш оног космополитског дела. Па, да почнемо... Оно … Continue reading Црнци и Тамилци
Дневник једног “ермиганта”
Путовање у очекивано непознато „Радо иде Србин у војнике“ гласи песма Рибље Чорбе, али и једна од крилатица „веселих седамдесетих“ у старој Југи. Данас је најбоља крилатица „Радо иде Србин у иностранство“, и не само Срби, већ и Црногорци, Босанци, па, сви народи оне старе Југе. Чак је и за мене постала неописива радост … Continue reading Дневник једног “ермиганта”
25. Сат
Догоревало је кандило између икона Светог Јована и заштитника деце – Светог Сисоја. За трпезаријским столом испред, у полутами, седела је жена неуредне косе и већ избораног лица. Њен безличан поглед није одавао да је била у четрдесетим годинама. Као да је имала много више. Дим се ширио уместо тамјана – палила је цигарету за … Continue reading 25. Сат
Повратак у Београд
Прошло је вече, родио се нови дан и починуо, а ја сам размишљао о својој, сада већ, бившој супрузи, о миру који ми је Дамаск открио. Био сам благодаран Богу и свом директору који ме је послао у ову земљу и град послом, а ја открио део себе. Провео сам вече и дан на истом … Continue reading Повратак у Београд
Мали од палубе
Сједао сам на риви са пријатељима. Сатима смо препричавали доживљаје из дјетињства. Онај клињо у мени је имао своју тајну причу, као и сваки други клинац. Ово је све у повјерењу... Када би ме моји дома ћерали на неку терапију (а, они мисле да ми је потребна), сва је вјероватноћа да бих је отпочео ријечима:“Зовем … Continue reading Мали од палубе