25. Сат

Догоревало је кандило између икона Светог Јована и заштитника деце – Светог Сисоја. За трпезаријским столом испред, у полутами, седела је жена неуредне косе и већ избораног лица. Њен безличан поглед није одавао да је била у четрдесетим годинама. Као да је имала много више. Дим се ширио уместо тамјана – палила је цигарету за …

Мали од палубе

Сједао сам на риви са пријатељима. Сатима смо препричавали доживљаје из дјетињства. Онај клињо у мени је имао своју тајну причу, као и сваки други клинац. Ово је све у повјерењу... Када би ме моји дома ћерали на неку терапију (а, они мисле да ми је потребна), сва је вјероватноћа да бих је отпочео ријечима:“Зовем …

Стари

- Хајде, устај! – викао је Раша из дневне собе. После неколико минута, Богдан се затетурао у просторију трљајући очи. Било је мало после поднева. - О, хоћеш ли устати више, само спаваш? Кано да болујеш од какве спавајуће болести, Боже ме сачувај! Раша је наставио да досађује још увек поспаном сину. - А, ти, …

На углу

Сећам се једне младе жене са којом сам се умало сударио на углу Нушићеве и Кочине улице. Био је неки мај или јун, то се не сећам. Било је петнаест минута до поднева, видех на њеном ручном сату док сам јој помагао да подигне папире. Кренула је да опсује, али, сетила се да је дама, …

Ја сам 3588

Мој број је три-пет-осам-осам. Имам четрнаест година. Последње три проводим у кревету или у колицима. Ово је мој крик, моја прича о борби и херојима. Често се плашим да ово нико неће прочитати. Само ми је до тога стало, заправо, до тога и да видим свог оца како се смеје чешће, да није само једном …

Блажени Антонио (Моја Апуља)

„Блажен муж не иде на сабор нечастивих, И на путевима грешничким не стаје.“ (Пс.1,1) Прошле су четири године од како је деда Антонио умро. Његов гроб је најчешће обилазио наш млади свештеник Теодоро, уз, нона Росу, разуме се. Једног јунског дана је отац Теодоро дошао у наш дом. Сео је ћутке и положио белу коверту …

Бесмртна (Моја Апуља)

             Мала породица Лука је и даље живела у Напуљу, што је било необично за њих. Једном приликом је, знајући све што се Кости и Антониу десило, газда Бонући рекао:“Момак, па, ти си још ту? Ниси само дошао да ми вратиш кључеве, већ и да хранимо овај народ?“. Коста се …

Моја Апуља

Антонио, Антонио! Чуло се име мог деде из свих кутака куће. Ово је био његов последњи испраћај. Нисам био тужан, само ми је фалио херој мог детињства. Моја земља је управо освајала треће место на светском првенству у фудбалу. Била је 1990.година. Моја породица је увек била тако дисфункционална, на један комичан начин.  Апуља је …

Пета Заповест

Мој отац. Превише радости и неразумљивих ствари у одрастању у само једној до две речи. Могуће да би цела једна прича била испричана са ових седам слова и узвичником уместо тачке. Отац је сваки знак интерпункције у животу. Он је једно огромно све. Седео сам на клупи испред болничког улаза, могуће да је прошло сат …

Богојављенско јутро

Милановићи. Живели су у једном малом граду. Тај град је имао пијацу, суд, једну цркву, три школе и десетак улица, мада, све се сводило на једну – главну која се протезала целим градом. Било је ту неколико нормалних породица; када кажем нормалне, мислим на срећне супружнике, на испуњене душе. Да, неколико! Милановићи су причали своју …