Дан када је плакао краљ

(трећи део приче) Код Диматана Стари краљевски летописац је и даље седео у својој учмалој кули, окружен књигама и свећама под којима је читао. Још два дана није напустио своју кулу од догађаја са краљем, просто, он и раније није имао осећај да је заточен. Принц Зенарис покуца на врата, али не доби никакав одговор. … Continue reading Дан када је плакао краљ

Дан када је плакао краљ

(други део) Пут за Сатар Те вечери, у одајама где су спавали Аргар и Тена, краљ је служио грожђем своју краљицу. Мало су причали те ноћи. Мук поноћних часова је разбио Тенине сетне речи: „ Мужу мој дивни и краљу мој, тужна сам ти“. - Зашто, краљице моја? – упита краљ Аргар. - Недостаје ми … Continue reading Дан када је плакао краљ

Дан када је плакао краљ

ПРОКЛЕТА КЊИГА "Дај ми радост спасења Твога, и Духом владалачким утврди ме." (Псалам 50.) Недељама је један човек нервозно улазио и излазио из своје радне собе у једној од осам кула града Агилана. Кад год би ушао у своју пространу одају препуну књига и свећа, прво би пришао засебној полици где се налазила само једна … Continue reading Дан када је плакао краљ

О анђелима и бо(г)(л)овима

               Ни тренутка се нисам двоумио када сам видео обавештење, тачније рекламу за раковичку трку, полумаратон Патријарха Павла. Први по реду, и требало је да се одржи четвртог јула ове, двехиљадепетнаесте године. Некако ми се учинило да је то више од симболичне трке, иако је посвећена једном од највољенијих српских јерараха, а ја (гле … Continue reading О анђелима и бо(г)(л)овима

На углу

Сећам се једне младе жене са којом сам се умало сударио на углу Нушићеве и Кочине улице. Био је неки мај или јун, то се не сећам. Било је петнаест минута до поднева, видех на њеном ручном сату док сам јој помагао да подигне папире. Кренула је да опсује, али, сетила се да је дама, … Continue reading На углу

Они моји

Прича о Духовима. Затворен је круг. Све је испуњено. (наставак на крају) Клинци су ме увек нервирали. Никада ми није било ништа ту слатко и интересантно. Добар део свог живота сам био хејтер свих „слаткоћа“ на које су се сви остали примали. Рад у школи може да те мало промени, мало „смекшаш“, неки то зову … Continue reading Они моји

Ја сам 3588

Мој број је три-пет-осам-осам. Имам четрнаест година. Последње три проводим у кревету или у колицима. Ово је мој крик, моја прича о борби и херојима. Често се плашим да ово нико неће прочитати. Само ми је до тога стало, заправо, до тога и да видим свог оца како се смеје чешће, да није само једном … Continue reading Ја сам 3588

Ој Мораво

Све на свету прође осим месних заједница, глупости и Бога. Врло је могуће да Бог често чува глупаке да поучи оне мудре, чува институцију заједница по селима да се и сам забави својим људима. Ову причу ми је испричао један млади човек, те неке, давне 2015. године. Прошле године је све пропало, и ђацима лето … Continue reading Ој Мораво

Блажени Антонио (Моја Апуља)

„Блажен муж не иде на сабор нечастивих, И на путевима грешничким не стаје.“ (Пс.1,1) Прошле су четири године од како је деда Антонио умро. Његов гроб је најчешће обилазио наш млади свештеник Теодоро, уз, нона Росу, разуме се. Једног јунског дана је отац Теодоро дошао у наш дом. Сео је ћутке и положио белу коверту … Continue reading Блажени Антонио (Моја Апуља)

Бесмртна (Моја Апуља)

             Мала породица Лука је и даље живела у Напуљу, што је било необично за њих. Једном приликом је, знајући све што се Кости и Антониу десило, газда Бонући рекао:“Момак, па, ти си још ту? Ниси само дошао да ми вратиш кључеве, већ и да хранимо овај народ?“. Коста се … Continue reading Бесмртна (Моја Апуља)