Црнци и Тамилци

(Трећи део дневника…једног “ермиганта”)

 

Овако је моја другарица из средње школе, Емина, која годинама са породицом живи у Цириху са породицом представила космополитску културу и живот у Швајцарској. Нећу да залазим у то у ком је контексту, али, текст свакако није расистички, већ истиче све лепоте баш оног космополитског дела.

Па, да почнемо…

Оно што вам можда и није више тако страно у Србији, типа, видети тамнопутог човека на улици, у истој згради или како купује хлеб тамо где и ви, овде је ствар свакодневнице; овде су свуда…као и Тамилци, Камерунци, Мароканци, Шпанци, Французи, француска браћа Алжирци, сви могући Балканци, Руси, Енглези, Немци, Италијани, заправо, много их (нас) је. И, то је тако кул. Суживот Швајцараца (којих, чини се има најмање) и свих осталих народа је најнормалнија ствар. И, овде заиста нема подвајања или расизма, препуцавања. Овде се тражи да не дираш друге и поштујеш закон. То је све. Можда је најбоља слика ове земље била у суботу увече када смо изашли у провод:

Black_20and_20White_20Together

У клубу је било максимално две стотине људи, али је зато било бар тридесетак нација. Да, једна од ствари које радим у новом окружењу је да се не опустим потпуно, већ снимам ситуацију, упознајем околину, и колико год можда и желео да играм, и наливам пивом, више ми се допало то што сам видео да људи свих боја, узраста и нација прилазе једни другима нудећи им пиће, питају за плес или просто започињу необавезну причу, и још необавезније мување. И, сви су тако опуштени. Нема потписане гаранције да ће неко само са том једном особом играти до краја вечери или је нужно одвести кући, или где већ иду такви. 🙂

Desert_Hearts_2015_Galen_Oakes_People - 17

Осим што упознате укусе једне земље, важно, чак и важније је упознати саму земљу. А, земља, то су њени грађани. Овде нема граница, а опет, има поштовања и културе. Оне мало префињеније него што сам годинама виђао у својој земљи. Ипак је доба просветитељства и не-робовања учинило добар посао овде, посадило добро семе.

Да се разумемо, ја волим своју земљу, волим сваки педаљ своје дедовине, земље за коју су радо гинуле генерације пре нас, чак и данас. И, да дође час, ја бих  за своју земљу дао живот, не једном, већ, како каже Халед Хосеини „за тебе и хиљаду пута“.

И, сада…често размишљам о свим својим комшијама, пријатељима, о својој породици, браћи и сестрама, о уличицама мог детињства и јабукама које смо крали као деца, и често ми је све то много драже него сва просвећеност и нека млака заоставштина под заштитом УНЕСКО-а која ти споља одузме дах, а пет минута након тога размишљаш је ли данас дан када износимо ђубре и када смем да укључим машину и оперем веш…

Но, реално, овде људи не долазе да би остали без даха, већ да зараде добар новац или да потроше исти. То је кључ свега овде. И, никог не можеш да кривиш због тога!

growing-money

Примера ради, наставник, учитељ или професор у средњој школи у Србији месечно зарађује, изражено у швајцарској валути због даљег текста, негде око 370 швајцарских франака, док његове колеге, и то у нижој настави (до шестог разреда) зарађују сваког месеца по 7000 (Да, седам хиљада) швајцарских франака.

И, да се разумемо, у Швајцарској, просвета зарађује више него многи менаџерчићи и шефови!

Онда човек прерачуна своју зараду, труд, године, смисао, и једноставно оде.

Онда се вратимо на почетак текста. Да, Швајцарска је због свог необичног, али савршено уређеног система и система зараде више него плодно тло где живе и црнци и Тамилци, и Срби и Албанци, сви европљани, Американци, Руси, и сви су задовољни својим животима.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s