Дневник једног “ермиганта”

Путовање у очекивано непознато

 

„Радо иде Србин у војнике“ гласи песма Рибље Чорбе, али и једна од крилатица „веселих седамдесетих“ у старој Југи. Данас је најбоља крилатица „Радо иде Србин у иностранство“, и не само Срби, већ и Црногорци, Босанци, па, сви народи оне старе Југе. Чак је и за мене постала неописива радост када ми неко каже да иде из земље, тражи неку своју срећу…а, ја сам увек био од оних који воле своју земљу, све оно од Бога и родитеља им дато.

Сестра је већ неко време ‘одкуће’, што би у неким крајевима рекли, тачније, мало дуже од годину ипо дана. Мој одмор је увелико почео када је дошао и тај неки четвртак када је само послала поруку „пакуј се, дођи првим бусом“, и ја, шта ћу, као и сваки старији брат, послушао млађу сестру, зезао се та два дана и спаковао мало испред аутобуса. Биле су ми битне књиге, лап топ за писање, спортска опрема (као да сам пошао на припреме, мада и није далеко од истине), и нешто мало гардеробе.

Нисам знао ни од самог превоза шта да очекујем, али није ми се допало што не скупљају путнике по местима где живе, него је био фазон –ај дођи овамо на аутобус-, тачније до Баточине.

Хајде, нема везе, можда се десило нешто на шта нису могли да утичу. Негде око пола10 смо кренули, и око пола2 преко ноћи били на нашој граници. У „братску“ нам Мађарску смо ушли негде око 6 часова изјутра (весело). Мало сам дремао, а мало гледао у сивило, и лепу природу, добру мрежу путева и надао се да ћемо ускоро у природни и историјски утемељен наставак Мађарске у братску им Аустрију. Границе више нема, јербо су они у једној новој и већој империји званој Јевропа. Но, приметиш одмах да си у оном првом делу Аустроугарске, пролазиш кроз „поље“ ветрењача неких пола сата, природа је фантастична, а оно баш лепо тек следи.

14401831385681449884081

Заборавио сам да поменем следећу ствар која ми је засметала. Има тих неких мушкараца паћеника који нас високе и крупне сместе да се патимо као сардине, а неке ситне цуре, са којима стално кокетирају, обезбеде да путују до краја на по два седишта (поменуо сам им фамилију пар пута).

Негде испред Беча (ни Б од истог нисам видео) направисмо прву људску паузу јер се граница не рачуна. Такође сам им слао лепе мисли фамилији због паузе након неких 700-800 километара (искуснији путници нека не замере на овом непрецизном одређењу паузе). Хоћеш у тоалет? Може, плати. Као и код нас, и Аустријанци имају баба-сере, али електронске. Све је аутоматизовано, лале. Поента је да је свуда исто, само је код њих мало уредније и скупље.

Онда смо правили убрзо још једну петоминутну паузу која је потрајала цирка седамдесет минута, а онда изгубили још цели сат јер смо се враћали по путнике неког ортачког превозника ових са којима сам ја путовао, а тај мученик није прошао технички преглед у сред Аустрије. Дакле – пречка, сине! Овде бих остао без коментара, јер, бојим се, читаће млађи, па не иде да псујем ту неодговорност и тврдичлук превозника на далеке путе.

Мислим да више нисмо правили паузе, али смо и убрзо били на швајцарској граници. Наравно, Марфи се побринуо да се једино наш аутобус ту мало задржи. Укратко, стигао ја у Санкт Гален након двадесет и пет ипо сати путовања. Ситница. Најбитније од свега је да сам заборавио на умор јер сам видео сестру након осам месеци. Ситница, такође.

Био сам срећан као дете, и пре него што сам заспао, помислио сам како би авионски лет била боља, далеко боља опција. Што би мој друг Младен рекао:“Нестварно лепа природа кроз Аустрију?? Да видиш, сине, како су нестварно лепи облаци!“.

shutterstock_150411200-638x380

Већ први дан у новом окружењу је учинио да заборавим да сам изгубио један дан живота у неудобном аутобусу.

До читања, поздрав без лоцирања! J

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s