25. Сат

Догоревало је кандило између икона Светог Јована и заштитника деце – Светог Сисоја. За трпезаријским столом испред, у полутами, седела је жена неуредне косе и већ избораног лица. Њен безличан поглед није одавао да је била у четрдесетим годинама. Као да је имала много више. Дим се ширио уместо тамјана – палила је цигарету за цигаретом. Већ десет година је пушила две, некад и три пакле дневно; ноћу највише. Мало је спавала, пуно се молила, највише је плакала и очајавала. Преко дана би се доводила у ред, радила своју смену у фабрици текстила. Углавном није причала ни са ким. Враћала би се кући носећи кесу конзервиране хране. У предсобљу су стајале старе ципеле које је њен бивши муж оставио пре много година.

Једног јесењег дана је само стао у ходник њиховог стана носећи само слику своје деце и торбу коју је носио на посао. Звао се Милан.

„Идем, Станка!“

Гледала га је као да је то најприроднија ствар. Кратко је климнула главом у знак поздрава и повратила празан поглед ка иконама.

***

Ево, и после десет година, Станка је седела погрбљено у столици, пушила цигарете и повремено устајала да пољуби две мале слике своје деце заденуте у угао иконе. Годинама је љубила само њихове слике малог формата. Толико дуго мајка није осетила топлину образа своје деце нити њихов загрљај.

Никада није тужила човека који се пијан залетео својим возилом у ауто који је возио њен отац. Преживео је само пијани возач који је пре четири године изашао из затвора.

Једном је чак дошао на Станкина врата, позвонио и пружио јој пиштољ и клекнуо. Дуго је држала уперен пиштољ ка његовој глави са које се сливао хладан зној. Осећао је да заслужује смрт.

„Иди. То неће вратити моју децу и мог оца.“

16a2bcf25097f9c3c4da039766547ee54196d4b5624875f8e5959e9f1acdcdaa

Затворила је врата. Чуо се јецај човека у ходнику зграде као ода смрти и правди која није задовољена. Кајао се дуго. Станка није отварала врата.

***

Сећала се Станка како су те кобне суботе Мила и Вељко помагали мајци око прављења кифлица. Насмејала би се кроз сузе сетивши се како су их ваљали својим ручицама и како је Вељко чак појео једну ‘живу’, на шта је Мила пренеражено гледала час у мајку, час у свог брата близанца.

Ту комичну ситуацију је развејао удес два сата касније.

Станкина деца нису стасала за други разред, ни за малу матуру, прва заљубљивања, успехе у одбојци и прва попијена пива са дедом. Стала су у тим ‘живим’ кифлицама и десет година распадања једне мајке. За њу је време стало, свет се срушио, Бог је био делимични кривац, муж Милан такође. Зато су се тако лако и растали пар месеци након несреће. Нико више није могао да живи тамо где нема заједничке радости. Станка је мерила време само ујутру када је требало поћи на посао.

***

И ове вечери се дизао дим, Станка је гасила и палила нове цигарете за оним догорелим, гледала у икону и питала готово бесно сада:

„Зашто ниси заштитио моју децу?“

У већ новом трену се тргла, вриснула од страха и пробудила Милана. Прескочила га је стегнувши му руку схватајући да је ту, истовремено не схватајући да је имала кошмар.

Утрчала је у собу својих седмогодишњака и почела да их грли и љуби. Стезала их је, плакала…

djeca-na-travi

Толико гласно и јако их је волела тада да су се деца пробудила и из страха почела да плачу са мајком несвесни свега.

Било је пет и тридесет изјутра. Но, шта зна сат на зиду шта је мајкин страх… Шта зна дете шта је љубав мајке ако не и страх у већини времена.

Утом Милан застаде на вратима дечје собе док је Стана будила своја чеда пољупцима. Никада их није толико љубила.

Сат је неуморно откуцавао непрестано радно време мајке, кандило у трпезарији горело пред иконама светог Јована и Светог Сисоја Великог, а Стана понављала грлећи их „Моја деца, моја деца, моја деца…“. Знала је да чак и Бога доживљава кроз највећи дар који јој је дао – децу.

 

 

(Свим мајкама света)

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s