Дан када је плакао краљ

(трећи део приче)

Код Диматана

Стари краљевски летописац је и даље седео у својој учмалој кули, окружен књигама и свећама под којима је читао. Још два дана није напустио своју кулу од догађаја са краљем, просто, он и раније није имао осећај да је заточен. Принц Зенарис покуца на врата, али не доби никакав одговор. Лупи још два пута, сада мало јаче, а стари научник се прену из мисли, подиже се и отвори свом ученику врата. Пред њим је стајао огроман младић који га истог трена загрли као свог оца. Старац га је миловао по глави говорећи у сузама:“Дошао си, мој мили, добри дечаче. Дошао си“. Зенарис је детињство проводио махом у Диматановој кули, био му је ученик и мали помоћник, а Диматан његов први учитељ. Он га је и научио да чита и пише агилејски језик, као и стране – копарски и дирит језик, философију, историју његове земље.

И, сада, иако је био мушкарац, седе на под, поред свог првог учитеља и пре но што су се бацили на књиге, старац донесе две брескве и даде једну принцу.

1135

– Кажи ми, Зенарисе, јеси ли се сада вратио, је ли завршена обука у кампу?

– Да, готово је са тим.

– А, код оца Потоса?

– Да, и тамо сам завршио са оним што је отац захтевао. Умеће управљања је било компликованије но књиге и вежбе.

На то се насмејаше обојица.

– Види, имам нешто за тебе. – настави Диматан – погледај опет мало овај летопис агилејских краљева, можда ћеш наћи нешто што ја нисам. Просто, нешто ме мучи, али нисам сигуран шта је. Можда ти нађеш неке одговоре.

Зенарису ништа није било јасно шта је тражио од њега стари учењак, али, радо узе књигу и удуби се у њу. Диматан леже у том трену мало даље и одмах заспа.

Књига је била огромна. У њој су Диматан и сви краљеви летописци и научници уписивали о сваком члану краљевске породице понаособ, сваку битку, сваки битнији догађај. Насумице је отворио књигу и видео име мајке свога оца.

Иштар

 

Диритска принцеза Иштар, рођена у великој породици краља Мамана као најмлађа, четрнаеста кћер. Након што је начињен мир и савез после десет година ратовања, краљ Маман обећа принцезу Иштар, најмлађу и најумнију од свију кћери, за жену принцу Генару, сину краља Фалана. Тада су обоје имали по шеснаест година. Када је прошло пет година, савез и обећање је испуњено. Тада је готово сво диритско краљевство дошло на свадбу Генара и Иштар у Агилеју. Недељу дана весеља, а Генар није ни видео лице своје жене које је све време било покривено. Осмог дана се будућа краљица појавила на балкону у пратњи свог мужа – Генара. Одатле је махала из благог наклона свима у краљевској башти. Била је прелепа. Чини ми се да за живота нисам видео лепше и нежније биће као што је била наша нова краљица.

– Овде је Диматан дао свој лични опис краљице.

Наша дивна краљица је одмах постала миљеница целе Агилеје. Нарочито ју је волео њен муж и краљ Генар. Испуњавао јој је сваку молбу. А, краљица Иштар је молила за нове књиге, за силне нове инструменте за кулу краљевских летописаца, често би се прерушила и обилазила сиромахе, куповала производе на пијаци плаћајући их дупло од њихове цене, а онда сама носила најсиромашнијима. Ишла је без пратње, некада сама или са неком од дама, или сам ја, Диматан ишао са њом. Поуздано знам да је краљ увек негде био у близини; поштовао је њену жељу да јој не треба заштита, али је зато лично чувао своју краљицу. Краљица је често говорила „Када имаш љубав у срцу, не бој се ничега. Срце нека буде оружје“.

Чинило се да су људи и краља још више заволели због саме Иштар. Волела је и чувала сву децу која би се нашла на двору или где год би краљ и краљица путовали. Она је била срце Агилана.

lepa-zena-koja-place8_n

Пет година након свадбе, краљица је затруднела и, већ, наредног пролећа, родила два дечака. Цела краљевина је славила и туговала истовремено. Источна краљица коју су сви волели, умрла је на порођају.

– Зенарис застаде мало сабирајући мисли, па настави да чита, и не устајући са пода. Окрену лист и виде да су на следећој страници била исписана имена садашњих краљева. Било је остављено бар десетак листова за њихову „причу“, али, Зенарис није ништа ново мога да нађе међу тим странама. Био је свестан да су, иако близанци, његов отац и стриц били веома различити, супротна интерсесовања су имали, па и осећај за човека и за власт. Знао је да је за Барара све само игра. Некада би и он помислио да стриц чак болује од нечег због претеране жеље за забавом и осветом када није по његовој вољи. Најчудније од свега је што нико није знао зашто је толико другачији од Аргара. Једине сличности су биле у изгледу, обојица, наиме, беху високи и снажни, са јаким цртама лица, густом црном коврџавом косом и брадом.

Ишчитавајући, Зенарис леже поред отворене књиге и заспа на поду.

*          *          *

Сутрадан је послуга донела храну за принца и Диматана. Обојица су се са муком будили. Диматан поче да набраја све књиге из своје куле по реду, као један од јутарњих ритуала којих се чврсто држао. Док је Диматан био тек на педесет и неком наслову, Зенарис склони послужавник са храном и опет дохвати књигу поред које је био заспао, окрену неколико страница и наиђе на име своје мајке, краљице Тене. Прочитао је неколико насумице изабраних редова наглас:

„Принцеза Тена, удата за краљевића Аргара, од оца Генара, родом је из земље Копар, на крајњем истоку познатог света. Тена је из краљевске куће Абадан, која влада Копаром већ четири века. Прва је кћер свог оца, и својом појавом и понашањем подсећа на омиљену краљицу Агилеје – Иштар. У њој лежи будућност целе краљевине. Једном приликом јој се јавила сама Нулбијана”.

dothraki - slaveskhaleesi

Диматан је још увек набрајао све своје књиге држећи очи затвореним. Зенарис сачека још мало док не заврши, па га упита:

– Ко је Нулбијана, учитељу?

Диматан још увек није отварао очи. Тако и поче причу о старици:

– Нулбијана је стара пророчица наше краљевине. Ретко се појављује, многи чак верују да је она неко митско биће и да не постоји, али… Памтим је као стару, смежурану жену седе, готово почупане косе, лице јој изгледа као опрљено ватром, чудне очи је имала…

Зенарис га прекиде у том тренутку – Диматане, видели смо прошле седмице баш једну такву старицу на четири дана јахања одавде. Приметио сам да су готово сви војници скренули поглед, као да су је се плашили. Отац је застао поред ње!

– Шта, краљ је застао крај Нулбијане? – препаднуто упита Диматан. – Па, шта се десило, да ли је нешто рекла?

– Нисам сигуран, можда је најбоље да питамо оца. – рече принц и пође ка краљу са својим старим учитељем.

Veritas

Скоро да су развалили врата краљевих одаја, а Аргар препаднут, махинално исуче свој мач.

– Опрости ми, краљу мој – извини се Диматан и дубоко поклони. – Управо ми принц Зенарис рече да сте срели Нулбијану у шуми.

Краљ је био затечен. – То је била Нулбијана, пророчица?

– Да, краљу, то је сигурно била она.

– Била је полугола, скакала је, као да је била у неком заносу. – Да, краљу, тако прориче. – прекиде га Диматан.

– Реците, да ли је рекла нешто? – упита га нестрпљиво.

– Да, рекла је нешто неповезано: „Престо. Ватра. Жена. Крв. Зенарис. Зенарис!“

Сва тројица су стајали неко време у тишини. Утом чуше познат глас како крешти ходницима палате. Одједном Нулбијанине речи посташе јасније, нарочито краљу Аргару и Диматану.

Била је то краљица Хафа.

Сутрадан Аргар сазва министре, саветника Одена и Барара на састанак краљевског већа. У одају уђе и Зенарис. – Не замерите, принц треба да буде овде, једног дана ће владати, па нека се упознаје са свиме што га чека.

Нико ни речи не изговори, али се један од министара благо накашља. Аргар примети то и без речи седе и отпоче седницу:

– Неки од мојих оданих људи су ме обавестили да се спрема нека врста удара на нашу власт. Шта ви господо министри знате о томе?

Први се јави са саветом Астарот:

– Краљу наш Аргаре, треба направити замку завериоцима.

– Тако је! – узвикну Лумис, а за њим и Овидан. Овај потоњи додаде – Знам како ћемо то да изведемо.

mohanji-the-living-datta-consciousness-offering-sashtang-pranaam-to-the-stone-where-shripad-shri-vallabha-use-to-sit-and-meditate

Све време су краљеви ћутали, са њима и Оден и министар Тивеј. Аргар је посматрао лица свих присутних. Најпре примети са каквом жустрином планирају „одбрану“ престола прва тројица министара, затим погледа свог брата Барара који је и даље био незаинтересован за све битно у земљи.

Напослетку и Тивеј дође до речи:

– Станите, браћо министри. Како уопште можемо да планирамо било шта? Зар не треба прво испитати одакле све то, одакле би дошла таква идеја?

Астарот опет диже глас – Зар доводиш краљеву реч у питање, министре? Зар није довољно то што је краљ Аргар рекао да се спрема нешто?

Тивеј се збуни, али не и Аргар који је и даље немо посматрао своје министре, схвативши да су изабрали жртвено јагње уколико буду откривени. Зато, намерно, да би скренуо пажњу са Астарота, Лумиса и Овидана, подиже тон и рече Тивеју – Министре, сачекајте овде након састанка.

– Иди по Саваса, нашег заповедника када остали министри оду. – рече Аргар Одену.

За то време, Хафа је била испред самих врата, прислушкујући разговоре и кунући у себи Барара због његове неспособности, проклињући чак и себе на тренутке што се она тако отресита удала за тако неспособног краљевића.

„Стиже те крај, краљу наш Аргаре.“ промрмља тихо, а мало даље, иза једног од стубова крио се Диматан. Схвати на крају да се крије завера, да је у њој сама краљица Хафа.

Мало затим, министри напустише просторију, а Аргар направи одличну  маску да се испита министар Тивеј.

(крај трећег дела)

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s