Они моји

Прича о Духовима. Затворен је круг. Све је испуњено. (наставак на крају)

Клинци су ме увек нервирали. Никада ми није било ништа ту слатко и интересантно. Добар део свог живота сам био хејтер свих „слаткоћа“ на које су се сви остали примали. Рад у школи може да те мало промени, мало „смекшаш“, неки то зову сазревање (И даље одбијам да ме сврстају међ’ зреле и озбиљне). Свака генерација којој сам предавао је имала нешто необично и посебно. Свако од тих истих клинаца и у основним и у средњој школи у којима предајем је био и остао нешто заиста посебно, са свим својим лепотама, лудостима, трудом и шармом.

Свако ће од тих истих клинаца рећи да је његова генерација посебна и најбоља – не спорим, сви и јесу тако лепо посебни на свој начин, сви су оставили неизбрисив траг у мом животу, додуше, неки мање, а неки мало више.

Овде никога не фаворизујем, већ желим да испричам причу о том сазревању са једном дивном генерацијом „клинаца и клинки“.

630e77444a64de300064412faeadbbe3925355dd401723e7a4ddc2509385c7a7

Заправо, не желим ни да давим причом, а много их је било, заиста. Ово је само мало подсећање на све дивне, али и досадне, тужне, радосне и узбудљиве тренутке које смо поделили.

То неко 1995/6 годиште које ми је памет „померало“ својим питањима, поступцима, својим тугама и дивном тортом од ананаса за рођендан…(ми верујемо да ја имам оволико година као на слици. 😉 )

74a6b50fa833b4812f5577e4620e0cefdeccf1affa2ee193749fc7832c544ca2

Не бих знао шта више да кажем тим својим ђацима. Мислим да сам све неопходно рекао, чак и када смо много одступали од плана учења. А, заиста јесмо пуно.

Они срећни што не морају више да пишу, ја тужан јер нећемо више да седимо и ћутимо, да делимо ту неку енергију и љубав коју делиш са онима које добро познајеш.

Сада је тако добар тај осећај након година труда и упознавања. Уживам у сваком трену гледајући пет сјајних девојака како одлазе тамо где су њихови снови, исте девојке које су од почетка биле на мојим часовима веронауке. Мојих пет цура – права армија!

Да, о, да, недостајаће ми сви ваши фјордови, песме, колачи, сва ваша ћутања и доброта. Једино што вам сада имам паметно рећи је из Јовановог Јеванђеља: „Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим.“ (Јн, 15,12)

1855962d914792aecdd8b61d82a8fe7965882aa5b46803825354d52c850c8756

То је кулминација свих мојих „досађивања“ да се никада не предајете, да се увек трудите и за све благодарите, да су вам срца увек велика.

Одавно вам је све било слободно, као по речима Апостола Павла, и ту потпуну слободу никада нисте бациле, никада проћердале. По томе сматрам да сам макар за делић успео као ваш професор, као вероучитељ, као ваш пријатељ. „Више вас не називам слугама (ученицима) својим,…већ сам вас назвао пријатељима…“ (Јн, 15,15)

Данас је Света Педесетница – Празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Неки од мојих ђака су данас били у литији кроз град. Чували су ми леђа све време литије, заједно се молили, ширили веру и љубав и зато мислим да је након четири феноменалне године круг затворен, а моји „апостоли“ крећу у своју мисију, по своје снове, дипломе и срећу.

5780661a8c7645b5da2ad6c6d2ecba6c9179e2895de2f4dfe92b9bce1a9a638a

То што сам данас плакао јесте била алергијска реакција, али ником немојте рећи да сам је имао у више наврата…полени мали…

И, најважнија ствар, као и увек – Никада, али никада не заборавите да се радујете! Живот је прелеп да би пролазио у било ком другом расположењу.

a99bc415998bf101ab273fae7d88e6bf89b14669d5e63fb6679a18c75b43a886

(Вјеронаучницима)

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s