Скок за Спас

e8baf8221423684103e9dcab48aa313d8b2b34f9267c4cf29ea38955acb65f31

(“Само ме пусти.” А у њему је све вриштало: “Спаси ме!”)

Један старац се приближавао клупи на којој су седели момак и девојка гледајући лабудове испред себе. Био је то монах Теофан. Замолио је младе људе да седне до њих. понудише монаха семенкама које су грицкали, али он рече да ће прихватити само ако он њима узврати једном причом. Климнуше главама у знак одобрења.
– Е, хвала вам пуно. Знате, једном месечно дођем овде у зоолошки врт, уживам гледајући животиње и обиђем старе родитеље ту у близини, у улици Хиљадудеветстопете године.
Монах се замисли на кратко и поче причу:
Чуо сам од једног човека да је један монах спасио једну душу од сигурне смрти. Било је то пре двадесетак година када је тај монах из Новоспаског манастира у овој нашој лепој Москви кренуо колима у набавку намирница. Био је то отац Тихон. Обично је ишао са још једним монахом, али је тога дана морао сам, притом, одједном је кренуо другим путем, преко Новоспаског моста, ту у близини. Како је возио стари манастирски ауто полако, није му било тешко да види неког како се пење на конструкцију самог моста. Отац Тихон закочи нагло то старо чудо на четири точка и искочи из аута схвативши да човек хоће да скочи доле у хладну реку Москву. Био је децембар.
Почео је да виче човеку, да се тетура и пада и сам прескачући банкине и шине, молећи се Господу да му да још коју секунду. Било је ту још доста пролазника и возача, али мало ко се обазирао, свако је гледао свој неки пут и посао. Смутно време за човечију душу је било, нико човека да види, још мање да воли.
Тик пре но што је скочио, схвати тај млади човек, а био је негде, ваших година, додаде отац Теофан младићу и девојци и настави, окрете се монаху и грубо му рече, претећи му руком на којој беше истетовирана лобања:”Стој тамо! Не требаш ми ни ти, ни да ме спасиш, ни твој Бог. Само ме пусти!”
Отац Тихон му тако благо и тихо рече:”Али, сине драги, ја имам велики проблем – не умем ти ја то, не умем да пустим.”

8edb8bfd9133eb2d372641178db0d47e
Гледали су се тако неколико тренутака, онако филмски, као пред велику буру, младић се окрете, направи два корака по стубовима моста, за њим скочи монах и ухвати га у тренутку када се овај пустио да падне у ледену реку и сконча. Монах се грчевито држао за хладно гвожђе које му је секло леву руку. Десном је грабио, срећом, чврсто увезани шал око врата овог човека и вукао га уназад. Младић који као да се уплашио у трену, поче да маше рукама, гурајући се о ваздух, грабећи живот назад. Паде најзад на леђа, за њим и монах Тихон. Једва су дисали. Подигоше се обојица, монах је гледао у његове престрављене очи и пуче му шамар тако јак да се овај опет сручи на земљу. Монах га подиже и загрли као рођено дете и поче да плаче, обојица су плакали, од страха, узбуђења, делом и среће.
– Хајде, уђи у кола, хладно је, рече монах, а младић беспоговорно учини како је чуо. Монах га је возио назад у Новоспаски манастир истим путем којим је и био пошао, трубио је сиреном док је улазио у порту манастира и за тили час се окупи неколико браће монаха око њих. Уведе младића у гостионицу, а сам отрча до игумана и исприча му шта се десило. Седи игуман Сергије га загрли, пољуби му главу и руку и кратко рече:”Твоје послушање ће сада бити тај човек, спасавај њега и своју душу кроз њега.”
Отац Тихон се дубоко поклони свом добром игуману, пољуби му свету руку и отрча назад до гостионице. Скувао је чај младићу и себи, њему донео и мало ракије да се поврати. пио ју је дрхтавим рукама, као какав пијанац. Ћутали су око пола часа док није проговорио:
-Оче добри, извини! Хвала ти и извини! Ја сам се пре пет година био оженио, а пре неколико месеци и развео од жене. Неколико пута је побацила док смо покушавали да имамо децу. Тако је сваки наредни пут доносио неке нове невоље и неразумевања међу нама. Онда ме је оставила и отишла са другим човеком као да ми нисмо ни постојали. Одмах за тим ми је умро брат. Неки црни облак се надвио и никако не пролази. Пре две недеље сам добио отказ у фирми у којој сам радио годинама. Толико ми се скупило да сам покушавао са неким да причам, било ким, али, ово време је учинило мало људе себичним, отуђеним, никога није ни брига, чак ни да те саслуша. Толико ми је било тешко да сам ишао по улицама и плакао, певао, опијао се сваког дана, а увече нисам ни могао да заспим. Причао сам са самим собом, често и викао на пролазнике. Ја сам, оче, само хтео да причам са неким, да ме утеши, да ме слуша.
Младић је причао свом новом пријатељу о свом животу, свим могућим проблемима и сумњама. Говорио је тако добра четири сата. Монах је само ћутао и слушао. Пропустише и вечерњу службу, Тихон је са миром и љубављу слушао овог напаћеног човека.
После те вишесатне животне исповести, млади човек, заћута, обриса сузе и паде пред монаха, загрли му ноге као дете мајку што некада загрли. Стезао га је као свој стуб спасења и говорио:”Хвала ти, оче, хвала ти! Само ми је ово и било потребно – човек, брат.”
Те ноћи га је отац Тихон полужио охлађеном вечером, изнео је све из кухиње што је било остало после обеда и након тога одвео у своју келију. Младић је заспао колико је дотакао кревет, а Тихон се целе ноћи молио поред њега испред кандила и иконе Светог Тихона Задонског, свог чувара, по коме је и добио име на монашењу.
Младић је остао неколико дана у манастиру, узурпирао је постељу свог пазитеља и брата, оца Тихона да би му после недељне Литургије рекао – Оче, ја бих да се крстим. Нисам крштен, знаш већ, време и вера, остаде недоречен алудирајући на нелагодност власти према Цркви.
Већ следеће суботе испред празника Рођења Спаситељевог, је било дивно крштење у језерцету поред самог манастира где су се и вршила. Лед су пробили у облику крста, стари игуман Сергије га је погрузио три пута, замотао га у велико бело платно, сви монаси су радосно певали. Касније је послужен свечани ручак тог Бањег дана и вечери, а у поноћ су служили Божићну Литургију на којој се новокрштени и причестио. До зоре су седели у трпезарији и певали божићне песме.
Знам да је тај младић остао захвалан свом спасиоцу, сада већ игуману Новоспаског манастира, оцу Тихону, да се никада није одвојио од њега и манастира у сред ове велике Москве, да је нашао мир и радост.
– Оче, реците, како се звао тај младић о коме сте причали? упита девојка на клупи.
-А, па нисам ја причао о њему, причао сам о Љубави, о правој жртви и не одустајању, рече стари монах уз осмех и додаде – А, право да вам кажем, децо, заборавио сам, давно је то било.
Морам да кренем, дечице драга. Хвала вам за друштво. Устаде у том трену и заглади браду, а рукав мантије се поврну до пола подлактице откривајући тетовирану лобању на истој.
Угледаше и момак и девојка, севнуше им очи, сва чула се пробудише. Заборавише и да се јаве или узму благослов од монаха. Схватише у том тренутку да је отац говорио истину.
У даљини се чуло певање оца Теофана, а дуж стазе поред воде су га пратила два лабуда.

23f8b686dfbf36cdc56e313fe9b6847b29583a0be5536e64e07878c84804a734

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s